ko vas jebe?!?!
24.04.2005., nedjelja
|
Gotovo je. Još sam samo sutra na netu, i više ne mogu na internet 2 mjeseca. Nemrem blwd. Al možda i bolje. Fakat sam postala ovisna. Moglo bi se reči i da mi je net sjebal život. No, uglavnom... Evo ukratko današnji dan. Tj. jučerašnji i današnji. Jučer sam otišla sa neta u 4:00, pospremila sam sobu i otišla spavat. Probudila sam se u 11:00 i učila. Kad je stara došla s posla, pitala sam ju dal me pusti van. Njoj bilo čudno kaj ju to pitam, a meni bilo čudno kaj je njoj bilo čudno. No dobro. Fala kurcu kaj me Trava nazvala, inače bi zakasnila na vlak. Uglavnom, bila sam pred srednjom z nekim rapperima... uglavnom ih ne poznam... neke znam iz viđenja... prešel je Vuk... i tak. Malo je bilo zbedirano. Posle smo ja i Trava otišle do Hollywooda. Tam je bilo još više zbedirano. Sve u komi. Ljudi skaču oko mene, steplju me (poslije svake kiše dolazi sunce- riječi jednog lika)... jebi ga. (najgore je to što jedna osoba nikada ne bude skužila koliko mi je doista stalo. svi mi govore da se ne bediram jer nije vrijedno, ali trenutno, samo mi je to ostalo...) . Određena osoba me bude zamrzila. Bude imala i razloga... Čini mi se da sam dosta bila dobra. Svijet se promijenil u jednom trenutku. Ako se svijet može mijenjati, mogu se i ja. Odlučila sam odjebati određene ljude. Iako mi je žal... više nemrem podnašati sva sranja. Bilo je dosta. Uglavnom, Trava me uspela odvleči do Micija, Bote i Plamena... tam sam se ondar ve morala slikati z Botom i Micijom (''snaga nam je prevelika'' -Bota)... Tak je vrijeme prolazilo. Malo sam i plesala za čudo kak sam zbedirana bila. (inače nikome nikad ne vjerujem, i nakon što sam počela vjerovati, nakon dugo vremena, ponovo me sjebe. I onda me ljudi pitaju zašt tak crno gledam na svijet i zašt nikome ne vjerujem... sad ima razloga. jedna se osoba uvjerila.) I onda je Trava negdi nestala. I otišla ja zamoliti Vuka da mi pogleda gdi je ona (pošto sam poluslijepa), i onda ja njega sjebem jer je baš trebal dobiti broja od jedne ženske. Jojjjj. Al uglavnom sam mu se odužila z pivom (hehe). I tak sam i Tavu našla... I onda se ona bedirala zbog jednog lika. I onda sam ja opet vidla nekoga i onda smo se zajedno bedirale... i onda smo otišle do njezine jakne da si ja uzmem mobitela, a kad ono... NEMA. Dobro je. Neko mi je maznul mobitela. Sve gore od gorega. Čini se da dan nije mogao biti sjebaniji i zbediraniji. Nisam si ja kriva... Ili možda ipak jesam. Najviše mi je bilo bed kaj se Trava bedirala zbog mene. Joj. Sad se jadno osjećam. Ufffff. A dobro. Nažicala mi je Trava za poruku kaj sam sestri poslala kaj bu znala kad da dojde po mene. I tak... Srela sma još Baruta. Koja je to zwer. Jaaj. Još sam se malo zajebavala z Vukom i onda smo se svi razišli u pola 3. Eto. Ovim postom zaustavljam ovaj blog na dva mjeseca. Ostavljajte komentare... Ja ih budem čitala i komentirala kod frendice. To bi bilo sve. Do viđenja mi budite pametni i čuvajte jedni druge (ako več ja to ne budem u stanju... jebi ga) PIVO NE OSTAVLJA MRLJE OD KAVE |
07.03.2005., ponedjeljak
WHER EVER LIFE IS BORN, WE ARE THE DEATH..........
 JADNI PROLAZNICI Vidiš li? Vidiš li sve ove ljude što žive san i kreću u smrt? Vidiš li ih? Gube se u noćnim morama svog bezvrijednog života Koračajući naprijed. Pokušavaju se probuditi. To je jedino što mogu. Jadni prolaznici. Čuješ li? Čuješ li ove krikove i dozive u pomoć? Čuješ li ih? Svojim glasom ubiju na stotine duša, no nitko ih ne čuje. A oni još čekaju, i vrište. Jadni prolaznici. Osjećaš li? Osjećaš li dodire hodajućih smrtnika? Osjećaš li ih? Njihove ruke… pokušavaju nas oduzeti. Pokušavaju nam isisati životnu silu. Jednim dodirom. Jadni prolaznici. |
